Pre četiri godine, jedne noći u emisiji "120 minutes" sam video ovaj spot ... i upišao se od smeha. Do tada nisam znao za ovaj bend. U to vreme na netu niste ni mogli da nađete neki mp3 od njih. Već posle par meseci sam imao sreće da budem u Austriji i nabasao sam na njihov treći CD koji se negde tada pojavio.
Hayseed Dixie su američki cover bend koji uglavnom obrađuje stvari poznatih hard-rock i rock'n'roll bendova (AC/DC, Kiss, Aerosmith, Led Zeppelin, Black Sabath itd.) u 'bluegrass' country fazonu. Na omotu pomenutog CD-a imaju simpatičnu priču o tome odakle su i kako su nastali: Jednog tmurnog dana u njihov mali i zapušteni gradić Deer Lick Holler u američkoj zabiti (koji je izmišljen naravno), neki tip sa kolima i gomilom LP ploča u njima se slupao pored njihove garaže gde su vežbali country muziku. Oni su u svome mestu bili izolovani od spoljašnjih uticaja i do tada nisu uopšte znali za postojanje bilo koje druge kulture i muzike osim onoga što su čuli od svojih očeva a to je bio bluegrass country. Kako su imali samo jedan prastari gramofon od 78 obrtaja, pustili su prvu ploču koju su dohvatili a na kojoj je pisalo AC/DC. Strašno su se zainteresovali kada su čuli ovaj bend koji je svirao malo čudni i ubrzani ali ipak njima privlačan "country" fazon. Od toga dana su rešili da svoje muzičko umeće unesu u ove kompozicije koje su slušali i tako je nastao "Rockgrass" ! :) Inače ime benda je zezalica na ime AC/DC - "Ejsi Disi" pa otuda "HejsiDiksi" :)
Mislio sam da sam sa post-rock filozofijom definitivno raskrstio još pre 5-6 godina tako što sam polako prestajao da slušam toliko voljeni Tortoise a i ostale moje favorite u vidu Don Caballero, Rumah Sakit pa čak i famozni Splint tj. jedan jedini njihov (ispostavilo se istorijski) album Spiderland. Početkom ove decenije, kada je dial-up bio jedini pristup internetu, nekako sam se navukao na tu sortu muzike i žestoko propatio nalazeći odgovarajuću 'hranu' po mreži. U Beogradu npr.su me ulični prodavci diskova gledali ko maloumnog kada sam tražio pomenute bendove. Mislim, bilo je toga da se nađe ali trebao si da znaš "neke ljude". Ja celoga života nisam 'znao neke ljude' i tako sam i prolazio - ili debelo plaćao ili džonjao do 6h ujutro na netu. Kasnije u nekom drugom talasu sam zavoleo i neprevaziđene Trans Am, kao isolidne Explosions in the Sky, Ui, The Mercury Program, а pred sam kraj pojavili su se Maserati,i ... ljubavi dođe kraaaj :) To je bilo jedno godinu dana nakon diplomiranja, zapošljavanja i postepenog zaglibljivanja u prokleti svet 8h-8h-8h. Odjednom, posle jednog egzotičnog letovanja, zaželeo sam se ponovo klasične indi-punk-new wave-itd. rokačine (psiholozi bi možda i našli neku vezu ?). Polako sam zaboravljao na celu tu priču oko post-rocka koji mi je postajao neopisivo dosadan. Svaki bend mi je polako počeo zvučati kao jedno te isto. Kombinacija elektro ambijentala uz lagano gitarsko onanisanje, pa malo kvazi-džeziranja i tako u beskonačnost ... pomislio sam čak da ću postati impotentan pored takve muzike :) To što mi je zvučalo do skoro kao veličanstvena dobitna kombinacija za 21. vek, sada je bilo neubedljivo. Jedino od svega toga nisam prestajao da slušam Trans Amkoji su uvek svirali 'sa mudima', energično i nikad dosadno.
Nekako se lepo pogodilo da je uz to moje raspoloženje već krenuo novi talas sveže krvi po svetu u vidu bendova kao što su the White Stripes, koji se polako probijao i budio uspavane glave, MTV-je i ostala svetska radio-TV sranja. Bio je to mnogo lep momenat i za nas olinjale indi-gitar-punk-rockere koji su već počeli da pucaju pod tehnokratijom, a vala i za sve te tehno bolide koji su već počeli načisto da gube oštricu i da debelo smaraju 'dram end bejzom' i varijacijama na njegovu temu. Konačno je krenula jedna opšta rock svežina koju sam ja lično doživljavao kroz Interpol, Biffy Clyro, Ikara Colt, Yeah Yeah Yeahs, Franz Ferdinand, The Hives itd. A još fenomenalnija stvar koja se desila je i crossover disko-punka sa electro house zezanjem gde su ubedljivo najjači bili meni još uvek omiljeni LCD Soundsystem. Šta sam sad hteo ono da kažem ? Ah, da!
Eto već ima par godina i meni se nekako ponovo u zadnje vreme na hardu pojavljuju bendovi post-rock/experimental itd. orjentacije. Ovoga puta nemam strah od impotencije :) a i ponovo sam osetio da mi prijaju. Pa da krenem:
Najprijatnije iznenađenje meseca su mi definitivno australijski PIVOT i njihov novi album "O Soundtrack My Heart"koji je ujedno i prvenac za WARP. Ne znam šta se stvarno događa u toj Australiji ali evo već drugog benda (prvi je The Presets na EXIT-u!) ove godine koji mi se baš dopao !
October
In the Blood
O Soundtrack My Heart
Fool in Rain
Sing, You Sinners
Sweet Memory
Love Like I
Didn't I Furious
Epsilon
Nothing Hurts Machine
My Heart Like Marching Band
Ovo je kompletno instrumentalni album, gde su momci tako lepo uspeli da upakuju uticaje u takvom rasponu čak od Jean Michelle Jarre-ovskih melodija koje se lepe na prvo slušanje kao na "Fool in Rain" pa sve do Autechre-ovskih izlomljenih ritmova ("Didn't I Furious"). I nije samo elektronika u pitanju ! Definitivno jedna od razbijačkih stvari je naslovna numera "O Soundtrack My Heart" koja zvuči baš kao soundtrack za novi Bladerunner nastavak - vozi vas kroz neki futuristički svet i u isto vreme deluje 'robotski' ali i veoma 'organski'. Spoj distorziranih gitarskih ritmova i elektronike u najboljem smislu. Čista desetka! Ima jedan interesantan opis ovog albuma na Internetu gde je neko napisao da je ovo album "gde su se sreli Vangelis i Van Halen". Ne očekujte bukvalno Van Halen ali Vangelisa ima tu i tamo :)
Definitivni favoriti : O Soundtrack My Heart, Fool In Rain, Sweet Memory, In The Blood i Nothing Hurts Machine
Obrade (eng. "covers") poznatih hit pesama su me uvek na neki način fascinirale. Svojevremeno dok sam kao klinac imao svoj bend i svirao s drugarima, smatrao sam da su obrade dobar način da neki anoniman bend skrene pažnju na sebe i nekako dođe bar do nekih muzičkih istomišljenika/eventualnih sledbenika. Naravno, to uopšte nije ništa novo, ta fora se besomučno koristi oduvek. Sa jedne druge strane, ja bih je nazvao kreativnije, obrada je sjajna prilika da neko prikaže ili ispolji jednu specifilčnu vrstu kreativnosti, koja može da određenu muzičku numeru totalno presvuče u sasvim novo odelo i da joj dá sasvim drugu dimenziju ili poruku. Tu je već dosta teži teren i nema mnogo genijalnih rezultata ali...
Meni se već duuugo vremena vrzma jedna ideja u glavi. Hteo sam da sve što me je fino zabavilo u muzičkom svetu 'obrada' stavim na jedan spisak i izložim na mreži. Verujem da nisam jedini i da ih ko zna koliko ima na netu. Ali ova je na srpskom, ako ništa drugo. Svašta se u muzici moglo čuti do sada a pored toga mislim da su izvori nepresušni. I tako ja ću od danas, da stavljam jednu po jednu omiljenu 'cover song' na listu ... bar 2-3 nedeljno. Evo za sam start, ovo je jedna od mojih naj-naj-najomiljenijih obrada svih vremena ako ne i na prvom mestu.
The Moog Cookbook su bend koji čine dvojica likova Brian Kehew and Roger Joseph Manning Jr. (pod aliasima Meco Eno i Uli Nomi). Ovaj dvojac svira isključivo na starim analognim 'moog' sintisajzerima koji su se koristili kasnih 60-ih i ranih 70-ih u rock muzici. Proslavili su se prvenstveno zbog simpatičnih i komičnih obrada poznatih pop i rock hitova. Izdali su 4 albuma do sada.
- The Moog Cookbook (1995) - Ye Olde Space Bande (1997) - Moog (OST - 2004) - Bartell (2006)
NISVILLE 2008 - 25th Jazz Festival in Niš, Serbia [14 - 17. August 2008]
"Nakon četiri dana dobrog zvuka, hiljade posetilaca i 200 vodećih imena u svetskoj, ali i domaćoj jazz muzici, internacionalni muzički festival "Nišville" koji se tradicionalno održava već četvrt veka, je završen.Uz Duška Gojkovića, najpriznatijeg džez muzičara sa prostora Balkana, kojem je na festivalu uručena i nagrada za životno delo, gosti Nišvila bili su američki bubnjar Bili Kobam, Rozenberg trio iz Holandije, britanski acid jazz bend Brand New Heavies, kao i ženski hor iz Sofije Le Mystere des Voix Bulgares. Gran pri festivala "Šaban Bajramović" uručen je britanskom sastavu Brand New Heavies za uspešnu fuziju jazz i drugih muzičkih stilova, a nagrada "Bata Anastasijević", dodeljena je holandskom sastavu Rosenberg trio za popularizaciju ovog zvuka u svetu. Nišvil je prema rečima direktora manifestacije Ivana Blagojevića, posetilo oko 15.000 ljudi. "i to samo u Nišu". "Još nekoliko hiljada posetilaca bilo je deo jazz spektakla organizovanog u nekoliko gradova Srbije", među kojima se našao i Beograd."
Znači ova godina je neverovatna ... Žan Mišel Žar u beogradskoj areni ! Srbija će konačno videti jednog od začetnika moderne elektronske muzike na koncertu. Na zvaničnom Jarre-ovom sajtu još nije izbačen spisak turneje ali na jarreuk.com je to potvrđeno. Znači OVO SE NE PROPUŠTA !
Evo kompletnog spiska turneje ‘OXYGENE IN CONCERT’ Tour 2008, Second Stage (November & December)
05/11/08 - Rome, Italy - Gran Teatro 06/11/08 - Milan, Italy - Teatro Arcimboldi 07/11/08 - Ljubljana, Slovenia - Hala Tivoli 1 08/11/08 - Belgrade, Serbia - Belgrade Arena 10/11/08 - Bucharest, Romania - Sala Polivalenta - Tickets On Sale Now 12/11/08 - Budapest, Hungary - Papp Laszlo Sports Arena 13/11/08 - Prague, Czech Republic - O2 Arena 17/11/08 - Moscow, Russia - Kremlin Palace 19/11/08 - St Petersburg, Russia - Ledoviy Dvorets 21/11/08 - Moscow, Russia - Kremlin Palace 23/11/08 - Riga, Latvia - Arena Riga 25/11/08 - Vilnius, Lithuania - Siemens Arena 28/11/08 - Bratislava, Slovakia - Incheba Expo (MAY BE SUBJECT TO CHANGE - POSSIBLE MOVE TO 27/11/08 ACCORDING TO PROMOTER) 29/11/08 - Kosice, Slovakia - Steel Arena 01/12/08 - Warsaw, Poland - Torwar
Na žalost (ili na sreću ?) neću biti u Srbiji tada ali zato imam šansu da ga gledam 2 dana pre Beograda jer će mi to tada biti najbliža lokacija. Valjda ću biti te sreće :)
Mjuzzik
