"And you know how to play KOLO ?! You just know how to bang your head to Iron Maiden, you fucking piece of shit !"
Mike Patton nekom liku sa Iron Maiden majicom u publici koji se bunio povodom njegovog igranja srpskog kola na bini
(Ovaj tekst je posvećen isključivo retardima koji ostavljaju negativne komentare o koncertu Faith No More na srpskim medijskim sajtovima.)
Čudo jedno kako sve u Srbiji može da se shvati neki događaj. Recimo jedan fenomenalan i do-koske-iskren štos kao što je pevanje "Jano dušo" od strane ne-srba kao što su Faith No More ! To je neverovatan raspon - od pljuvanja do histerije :D
Šta sve ima u ovoj mojoj malenoj Srbiji, moderna psihologija to ne može da istraži nikada. Valjda baš zato što smo tako maaaali, malecni ?
1. METRIC - Fantasies 2. DATAROCK - Red 3. MEW - No More Stories Are Told Today, I'm Sorry, They Washed Away 4. THE INVISIBLE - The Invisible 5. DOG DAY - Concentration 6. THAT FUCKING TANK - Tanknology 7. ALICE IN CHAINS - Black Gives Way To Blue 8. RÖYKSOPP - Junior 9. PEARL JAM - Backspacer 10. NOISETTES -Wild Young Hearts 11. MAYBESHEWILL - Sing The Word Hope In Four-Part Harmony 12. MODWHEELMOOD - Pearls To Pig 13. ART BRUT - Art Brut Vs. Satan 14. THE MERCURY PROGRAM - Chez Viking 15. MASERATI - Passages 16. RUSSIAN CIRCLES - Geneva 17. DIVISION DAY - Visitation 18. ZU - Carboniferous 19. BOB MOULD - Life And Times 20. UUVVWWZ - UUVVWWZ
EP's:
1. TWO DOOR CINEMA CLUB - Something Good Can Work EP 2. THE AMERICAN DOLLAR and Arms & Sleepers - From the Inland Sea EP 3. TURZI - Buenos Aires EP
OK my dear guys and girls outside Serbia, I like to give you something that's maybe new for your ears. Everyone who like SC3 music should hear this. I think that this song will be on your playlist from now on forever. You will like it 100% I'm very sure about that. I've been saying this for years: this song SC3 should play or maybe do some cover version! This is a cult song in Serbia among rock fans and almost 30 years old. It is a masterpiece of instrumental guitar rock music.
The song is from the first album of band SMAK in 1975. It is called "Ulazak u harem" (translated from serbian: Enter The Harem) and when someone from Serbia hear SC3 for the first time, almost immediate reaction is "Oh, this sounds like 'Enter The Harem' type of music" :)
Ehhhh... ne bih ja bio JA a da ne pomenem otrov koji mi je dušu zatrova'. Ovo što sam postavio na mestu br. 4 je, bar za mene fanatičnog zaljubljenika u parodije svake vrste, genijalan štos. Spojiti onu ljigu od ljubavne pjesmice Chris Isaaca sa pankerskim divljanjem The Exploited mogu samo da urade genijalci kao Mr. Bungle. Obe stvari imaju iste akorde a Banglovci su se lepo setili da ih stope u njihovom prepoznatljivom zajebantskom stilu. Na žalost ovo se sviralo samo na koncertima Mr.Bungle nekada davno pre 15-ak godina. I ja se potrudih da je spasim od zaborava ovim malim kućnim videom.
Sedim kući nadrljao od gripa, kašljem i slinavim do maloumnosti i setih se da ovde nisam nastavio priču o smešnim obradama poznatih bendova. Eto kako da 'ubijem' vreme.
Otomo Yoshihide je Japanac koji je poznat i po svom prvom noise bendu Ground Zero. Kao teški eksperimentalista u noise a kasnije i jazz vodama, prolazio je kroz nekoliko faza; jednu od njih sam malo više slušao. U pitanju je njegov New Jazz Quintet i album "Tails Out". Kao najblistaviji momenat izdvajam obradu čuvene The Beatles kompozicije "Strawberry Fields Forever". Nadam se da će vam biti zabavna kao i meni. Voleo sam da je nagarim do daske na mom kućnom uređaju i smejem se ko blesav par minuta...
Svi nešto sumiraju na kraju godine, prave najbolje liste ovoga i onoga pa eto i ja reših da i ja malo natrtim svoj egoizam. Evo kako last.fm kaže šta se najviše vrtelo na mom plejeru u 2008. Nema laži nema prevare. I opet nisam iznenađen, nit' uvređen. Nesumnjivo od indie/pop oreola na glavi ne mogu da pobegnem, još uvek sam veran herojima iz mladosti a i dalje obožavam energiju i originalnost bendova koji tek počinju ...
1. BOB MOULD - District Line Ne pamtim kad je zadnji put snimio ovako jak album ! CEO album. Od prve do poslednje pesme; opet sam slušao i gutao tekstove kao nekad Huskere i Sugar. Obeležio mi je i celu godinu pa na kraju je i kupljen CD od silne ljubavi. Čika Bob je zaslužio mnogo više od kinte i to odaavno ! (ne pomišljajte svašta...)
2. FRIENDLY FIRES - Friendly Fires Eto najboljeg debija po mom ukusu u 2008-oj pored Fleet Foxes - vidi ti to ?? dva benda sa dve reči na slovo F ?! Hahahaha...!
3. KAISER CHIEFS - Off With Their Heads Ovi su me opčinili kao nikad pre... Album je ODLIČAN !
4. THROW ME THE STATUE - Moonbeams Još jedan predivan debi album ! Pa ljudi ovo diže raspoloženje nemate pojma kako...
5. THE PRESETS - Apocalypso Heroji fusion stage-a EXITA 2008 i remek delo elektro/indie zvuka, ko voli Depeche Mode neka proba ovu manje skuplju varijantu :)
Pre četiri godine, jedne noći u emisiji "120 minutes" sam video ovaj spot ... i upišao se od smeha. Do tada nisam znao za ovaj bend. U to vreme na netu niste ni mogli da nađete neki mp3 od njih. Već posle par meseci sam imao sreće da budem u Austriji i nabasao sam na njihov treći CD koji se negde tada pojavio.
Hayseed Dixie su američki cover bend koji uglavnom obrađuje stvari poznatih hard-rock i rock'n'roll bendova (AC/DC, Kiss, Aerosmith, Led Zeppelin, Black Sabath itd.) u 'bluegrass' country fazonu. Na omotu pomenutog CD-a imaju simpatičnu priču o tome odakle su i kako su nastali: Jednog tmurnog dana u njihov mali i zapušteni gradić Deer Lick Holler u američkoj zabiti (koji je izmišljen naravno), neki tip sa kolima i gomilom LP ploča u njima se slupao pored njihove garaže gde su vežbali country muziku. Oni su u svome mestu bili izolovani od spoljašnjih uticaja i do tada nisu uopšte znali za postojanje bilo koje druge kulture i muzike osim onoga što su čuli od svojih očeva a to je bio bluegrass country. Kako su imali samo jedan prastari gramofon od 78 obrtaja, pustili su prvu ploču koju su dohvatili a na kojoj je pisalo AC/DC. Strašno su se zainteresovali kada su čuli ovaj bend koji je svirao malo čudni i ubrzani ali ipak njima privlačan "country" fazon. Od toga dana su rešili da svoje muzičko umeće unesu u ove kompozicije koje su slušali i tako je nastao "Rockgrass" ! :) Inače ime benda je zezalica na ime AC/DC - "Ejsi Disi" pa otuda "HejsiDiksi" :)
Mislio sam da sam sa post-rock filozofijom definitivno raskrstio još pre 5-6 godina tako što sam polako prestajao da slušam toliko voljeni Tortoise a i ostale moje favorite u vidu Don Caballero, Rumah Sakit pa čak i famozni Splint tj. jedan jedini njihov (ispostavilo se istorijski) album Spiderland. Početkom ove decenije, kada je dial-up bio jedini pristup internetu, nekako sam se navukao na tu sortu muzike i žestoko propatio nalazeći odgovarajuću 'hranu' po mreži. U Beogradu npr.su me ulični prodavci diskova gledali ko maloumnog kada sam tražio pomenute bendove. Mislim, bilo je toga da se nađe ali trebao si da znaš "neke ljude". Ja celoga života nisam 'znao neke ljude' i tako sam i prolazio - ili debelo plaćao ili džonjao do 6h ujutro na netu. Kasnije u nekom drugom talasu sam zavoleo i neprevaziđene Trans Am, kao isolidne Explosions in the Sky, Ui, The Mercury Program, а pred sam kraj pojavili su se Maserati,i ... ljubavi dođe kraaaj :) To je bilo jedno godinu dana nakon diplomiranja, zapošljavanja i postepenog zaglibljivanja u prokleti svet 8h-8h-8h. Odjednom, posle jednog egzotičnog letovanja, zaželeo sam se ponovo klasične indi-punk-new wave-itd. rokačine (psiholozi bi možda i našli neku vezu ?). Polako sam zaboravljao na celu tu priču oko post-rocka koji mi je postajao neopisivo dosadan. Svaki bend mi je polako počeo zvučati kao jedno te isto. Kombinacija elektro ambijentala uz lagano gitarsko onanisanje, pa malo kvazi-džeziranja i tako u beskonačnost ... pomislio sam čak da ću postati impotentan pored takve muzike :) To što mi je zvučalo do skoro kao veličanstvena dobitna kombinacija za 21. vek, sada je bilo neubedljivo. Jedino od svega toga nisam prestajao da slušam Trans Amkoji su uvek svirali 'sa mudima', energično i nikad dosadno.
Nekako se lepo pogodilo da je uz to moje raspoloženje već krenuo novi talas sveže krvi po svetu u vidu bendova kao što su the White Stripes, koji se polako probijao i budio uspavane glave, MTV-je i ostala svetska radio-TV sranja. Bio je to mnogo lep momenat i za nas olinjale indi-gitar-punk-rockere koji su već počeli da pucaju pod tehnokratijom, a vala i za sve te tehno bolide koji su već počeli načisto da gube oštricu i da debelo smaraju 'dram end bejzom' i varijacijama na njegovu temu. Konačno je krenula jedna opšta rock svežina koju sam ja lično doživljavao kroz Interpol, Biffy Clyro, Ikara Colt, Yeah Yeah Yeahs, Franz Ferdinand, The Hives itd. A još fenomenalnija stvar koja se desila je i crossover disko-punka sa electro house zezanjem gde su ubedljivo najjači bili meni još uvek omiljeni LCD Soundsystem. Šta sam sad hteo ono da kažem ? Ah, da!
Eto već ima par godina i meni se nekako ponovo u zadnje vreme na hardu pojavljuju bendovi post-rock/experimental itd. orjentacije. Ovoga puta nemam strah od impotencije :) a i ponovo sam osetio da mi prijaju. Pa da krenem:
Najprijatnije iznenađenje meseca su mi definitivno australijski PIVOT i njihov novi album "O Soundtrack My Heart"koji je ujedno i prvenac za WARP. Ne znam šta se stvarno događa u toj Australiji ali evo već drugog benda (prvi je The Presets na EXIT-u!) ove godine koji mi se baš dopao !
October
In the Blood
O Soundtrack My Heart
Fool in Rain
Sing, You Sinners
Sweet Memory
Love Like I
Didn't I Furious
Epsilon
Nothing Hurts Machine
My Heart Like Marching Band
Ovo je kompletno instrumentalni album, gde su momci tako lepo uspeli da upakuju uticaje u takvom rasponu čak od Jean Michelle Jarre-ovskih melodija koje se lepe na prvo slušanje kao na "Fool in Rain" pa sve do Autechre-ovskih izlomljenih ritmova ("Didn't I Furious"). I nije samo elektronika u pitanju ! Definitivno jedna od razbijačkih stvari je naslovna numera "O Soundtrack My Heart" koja zvuči baš kao soundtrack za novi Bladerunner nastavak - vozi vas kroz neki futuristički svet i u isto vreme deluje 'robotski' ali i veoma 'organski'. Spoj distorziranih gitarskih ritmova i elektronike u najboljem smislu. Čista desetka! Ima jedan interesantan opis ovog albuma na Internetu gde je neko napisao da je ovo album "gde su se sreli Vangelis i Van Halen". Ne očekujte bukvalno Van Halen ali Vangelisa ima tu i tamo :)
Definitivni favoriti : O Soundtrack My Heart, Fool In Rain, Sweet Memory, In The Blood i Nothing Hurts Machine
Obrade (eng. "covers") poznatih hit pesama su me uvek na neki način fascinirale. Svojevremeno dok sam kao klinac imao svoj bend i svirao s drugarima, smatrao sam da su obrade dobar način da neki anoniman bend skrene pažnju na sebe i nekako dođe bar do nekih muzičkih istomišljenika/eventualnih sledbenika. Naravno, to uopšte nije ništa novo, ta fora se besomučno koristi oduvek. Sa jedne druge strane, ja bih je nazvao kreativnije, obrada je sjajna prilika da neko prikaže ili ispolji jednu specifilčnu vrstu kreativnosti, koja može da određenu muzičku numeru totalno presvuče u sasvim novo odelo i da joj dá sasvim drugu dimenziju ili poruku. Tu je već dosta teži teren i nema mnogo genijalnih rezultata ali...
Meni se već duuugo vremena vrzma jedna ideja u glavi. Hteo sam da sve što me je fino zabavilo u muzičkom svetu 'obrada' stavim na jedan spisak i izložim na mreži. Verujem da nisam jedini i da ih ko zna koliko ima na netu. Ali ova je na srpskom, ako ništa drugo. Svašta se u muzici moglo čuti do sada a pored toga mislim da su izvori nepresušni. I tako ja ću od danas, da stavljam jednu po jednu omiljenu 'cover song' na listu ... bar 2-3 nedeljno. Evo za sam start, ovo je jedna od mojih naj-naj-najomiljenijih obrada svih vremena ako ne i na prvom mestu.
The Moog Cookbook su bend koji čine dvojica likova Brian Kehew and Roger Joseph Manning Jr. (pod aliasima Meco Eno i Uli Nomi). Ovaj dvojac svira isključivo na starim analognim 'moog' sintisajzerima koji su se koristili kasnih 60-ih i ranih 70-ih u rock muzici. Proslavili su se prvenstveno zbog simpatičnih i komičnih obrada poznatih pop i rock hitova. Izdali su 4 albuma do sada.
- The Moog Cookbook (1995) - Ye Olde Space Bande (1997) - Moog (OST - 2004) - Bartell (2006)
